Intervju: Toma Plejić/ Studio UP/
Osnovan u Zagrebu Studio se bavi savremenom arhitekturom i urbanizmom, a osnovali su ga Lea Pelivan i Toma Plejić 2003. godine nakon pobjede na konkursu za zgradu gimnazije i sportske dvorane u Koprivnici za koju im je Stefano Boeri dodijelio nagradu zagrebačkog salona iste godine, a Francis Rambert, Ole Bauman, Irena Fialova, Fulvio Irace, Luis M. Mansilla, Vasa J. Perović, Carme Pinos i Luis Hortet za realizovani projekat dodijelili su im ‘’Mies van der Rohe - Specijalno priznanje za mlade arhitekte” 2009. godine. Iza njih stoje inovatini, raznovrsni projekti koji odišu posebnom energijom koja vas teško može ostaviti ravnodušnima. Sa Tomom Plejićem razgovaral smo o tome kako je studio nastao, šta je ono što pokreće njihovu stvaralačku energiju do projekata na kojima rade sada.
Gimnazija u Koprivnici
Vrlo rano ste se osamostalili i osnovali svoj studio, već 2003. godine, mislim da je trebalo dosta hrabrosti za takav potez. Možete li nam malo približiti kakvi su bili ti sami počeci?
Da, startovali smo s 26 godina. Diplomirali smo 2001., a osnovali smo studio odmah nakon pobjede na konkursu za Gimnaziju i sportsku dvoranu u Koprivnici 2003. godine. Sve zajedno se odigralo jako brzo. Čitava atmosfera je bila jako pozitivna, osjećali smo novi talas. Puno mladih studia je formirano u to vrijeme.
Hotel Amarin, Rovinj
Šta mislite da se promijenilo u ovih skoro 20 godina od kad postoji vaš studio, da li biste se i sad odvažili na taj korak?
Apsolutno sve se promijenilo. Apsolutno bi isto odreagovali. Apsolutno je neizvijesno šta će biti sutra.
Najvažnije je za svaki projekat da dobro funkcioniše s kontekstom, da se dobro uklapa, da stvara dodatnu vrijednost i da doprinosi ritmu grada ili destinacije.
Djeluje kao da zaista uživate u stvaranju i da kroz svaki projekat istražujete i igrate se sa novim formama, novom vrstom koncepta. Koliko imate podršku investitora, u smislu razumijevanja vaših ideja i prijedloga, obzirom na finansijski aspekt koji je na kraju vrlo bitan za svaki projekat?
Kroz sve ove godine imali smo prilike raditi s ambicioznim klijentima i realizovali smo ambiciozne projekte u ambicioznim kontekstima u smislu budžeta, vremenskog okvira i u okvira koncepta. Svaka realiziacija je potvrda i neke je teme lakše komunicirati na osnovu rezulatata, međutim uvijek želiš novo. Sve realizovano je konzumirano i zapravo nije više relevantno za novi projekat.
Spectator Group, Zagreb
Za gimnaziju 46 ° 09 ‘N / 16 ° 50’ E u Koprivnici dobili ste nagradu Mies van der Rohe za evropsku arhitekturu u Barseloni 2009. Godine. Koliko je značila za vaš dalji rad?
Potpuno nestvarna situacija, koja je pokazala da je sve moguće i stvarnost. Nagrada nam je puno značila kao potvrda za dobar start, međutim jednako tako nagrada je bacila svijetlo na ovaj dio Evrope, što je jako važno pa su uslijedile izložbe, predavanja, tematski brojevi stranih časopisa koji su obrađivali ovaj kontekst.
Kakva je situacija u Hrvatskoj sa javnim konkursima i da li učestvujete na njima?
Da, učestvujemo na javnim konkursima, najčešće tako i dolazimo do posla.
White loft fire space
Hostel Goli i Bosi u centru Splita za 100 dana je iz tržnog centra pretvoren u hostel. Inovativan dizajn enterijera a i koncept hostela su bili baš zapaženi u svijetu. Sad već treba da pretrpi još jednu promjenu..recite nam kako je nastala prvobitna ideja za projekat i u kom pravcu će se razvijati?
Projekt je doslovno nastao preko noći. Projekt je vrlo jednostavan jer je postojeće stanje robne kuće bilo potpuno otvoreno i novo, tako da smo s jednostavnim elementima debelih pregradnih zidova stvorili složen sastav ulica i trgova, odnosno soba, hodnika, auditorija...Danas se situacija mijenja, tipologija hostela je manje relevantna. Projekat kako je nastao, tako jednostavno može nestati i postati nešto treće. To je baš uzbudljivo.
Hotel Amarin je vaš prvi veliki hotel. Pravi je porodični hotel ali i više od toga, djeluje kao prava avantura za djecu a i roditelje….koliko ste radili na projektu, šta je bila inspiracija i kako ste došli do finalnog dizajna?
Projekt Amarin je isprojektovan i izveden u 18 mjeseci. Htjeli smo definisati cjelovitu apstraktnu sliku - nabijenu atmosferama, ambijentima, grafikama, refleksijama, taktilnim senzacijama, sliku koja kontinuirano provocira konzumenta da istražuje uspostavlja nove odnose među elementima.
Što vise istražujem vaše projekte shvatam da svaki put uspijevate da me iznenadite onim sto se nalazi unutar objekta u odnosu na spoljasnji izgled. Takav je i Boutique Hostel Forum. Da li je to ustvari vaš cilj?
Da, često kod naših projekata koža krije anatomiju npr. u Gimnaziji, to je uzbudljivo, a nekad je eksonirana unutrašnjost npr. projekat Spectator u Zagrebu. Kod Boutique hostela Forum može se reći i da je sve eksponirano na fasadi jer su sobe postale hodnici i sve se događa pred prozorima...ljudi pričaju, slave, presvlače se...prava predstava za građane.
U Crnoj Gori najveći projekti dolaze iz sektora turizma. Da li je i kod vas slična situacija? Koliko takvi objekti mogu uticati na razvoj arhitekture uopšte?
Da, i u Hrvatskoj je turizam jako bitan segment. Projekti za turizam su jako zanimljivi jer su najčešće veliki i velike se zone mogu brzo i dobro artikulisati.
Šta je bitno za projekat dobrog hotela, hostela da bi po vašem iskustvu privukao gosta, a u arhitektonskom smislu bio dobar projekat?
Najvažnije je za svaki projekat da dobro funkcioniše s kontekstom, da se dobro uklapa, da stvara dodatnu vrijednost i da doprinosi ritmu grada ili destinacije.
Koliko je trenutna situacija sa Covid 19 uticala na rad u vasem birou, i sta mislite kako ce generalno uticati na svijet arhitekture?
Trenutno je Lea u samoizolaciji jer su njeni studenti pozitivni. Ova globalna pandemija je jedinstvena situacija u istoriji, reflektovaće se na mnoge segmente društva pa i na arhitekturu.
Oboje predajete na fakultetu, ne odustajete od tog angažmana iako imate pune ruke posla u studiju.
Da, iskustvo na fakultetu nam je jako važno i uživamo u edukaciji, učimo jedni od drugih.
Zaista iz vašeg studija izlaze kvalitetni projekti koji privlače pažnju, osvajali ste mnogobrojne nagrade, a nedavno i Nagradu “Bernardo Bernardi”, koju Udruženje hrvatskih arhitekata dodjeljuje najuspješnijem ostvarenju na području oblikovanja i unutrašnjeg uređenja za stan Bijeli Loft. U čemu leži tajna vaseg uspijeha?
Svaki projekt je priča za sebe, i nastojimo ‘resetovati’ postavke i stvoriti vlastiti novi start. Loft je projekat za nama poznatog ambicioznog klijenta koji ima potpuno povjerenje u nas što se na kraju reflektuje u ambijentu. Paralelno mi imamo potpuno povjerenjene u saradnike s kojima radimo pa tako i Silvio Vujičić koji je radio razne intervencije u loftu koje su se fantastično nadovezale na ostale djelove.
Na kojim projektima radite trenutno, i u kom pravcu biste željeli da se studio razvija u budućnosti?
Trenutno najveći projekt je transformacija hotela Panorama u Zagrebu za novu publiku i kontekst Trešnjevke. Projekat je jako uzbudljiv jer ima velike javne segmente s restoranima i dvoranama i 19 spratova soba. Eksperimentišemo s modulnim jedinica i zatečenim mjerilom. Radujemo se ovom projektu.
Razgovarala: Aleksandra Zečević Malović
Foto: Rober Leš
